Губитак енергије, манипулација

Овај чланак је у целини лично мишљење његовог аутора и као такав не представља званичан став било какве организације или институције. Чланак објашњава психолошке и социјалне механизме поразаног деловања телевизије на људску психу и тело.

 

Енергетски биланс

Експерименти показују да човек доживљава релаксацију ТОКОМ гледања телевизије. Међутим, када се телевизор искључи, релаксација нестаје а остаје осећај умора и исцрпљености који је био и пре гледања телевизије. Штавише, особе у експерименту пријављују теже концентрисање након гледања телевизије. Експерименти су показали да што је гледање телевизије дуже то је губитак енергије озбиљнији а задовољство током гледања телевизије је мање.

Према томе, гледање телевизије доноси привидну релаксацију током гледања телевизије, али при томе узрокује реално знатан утрошак енергије, оптерећујући и мозак и вид. Зато свака особа којој је интелектуални или физички одмор реално потребан не би требала да гледа телевизију.

 

Шта никако не сме да се објави на телевизији

Телевизија је суштински укинула приказ мишљења које у себи обједињава следеће особине:

• критичност
• индивидуалност
• демократичност
• независност
• објективност

Објективна критичност је вероватно највиша интелектуална способност човека која га ставља у сам врх еволуције и издваја га далеко изнад животињског царства. Пошто телевизија управо овакву мисао протерује по сваку цену из својих програма, јасно је да овај медијум има најгори могући утицај на друштво јер укида оно што је најважније за развој људског друштва.

 

Телевизијски манипулатори

Л. Волф у свом чланку на Интернету наводи мишљење телевизијских испирача мозгова који кажу:

"We are proposing that television as a simple constant and repetitive and ambiguos visual stimulus, gradually closes down the central nervous system of Man."

(Ми сугеришемо да телевизија као једноставан, константан, понављајући и неодређен
визуелни стимуланс, постепено искључи централни нервни систем људи.)

"Americans don't really think - they have opinions and feelings. Television creates the opinion and then validates it."

(Американци у ствари не мисле - они имају мишљења и осећања.
Телевизија креира мишљења и онда их потврђује)

По наводу Л. Волфа, књига "Watching America" испитала је став америчких телевизијских креатора програма кроз анкету. У овој анкети 80% ових манипулатора мисли да је хомосексуалност сасвим нормална ствар.

Манипулација подсећа на паразита: она има домаћина (носиоца) на коме живи; ако конзумирате домаћина, заразићете се и манипулацијом. На пример гледајући узбудљиве живописне слике Рена и Стимпија кроз убијање времена ви добијате успут и прилагођење на ружно и наказно, изопачено и прљаво.

Генерације манипулатора

По Л. Волфу на медијском небу смениле су се генерације манипулатора. Било да су из Њујорка или Холивуда, нове генерације манипулатора су саме по себи телевизијски конзументи. Живећи у контролисаним условима и вишедеценијском медијском блату, а финансијски добро опскрбљени и у луксузном окружењу одвојени од реалности, ови манипулатори су задојени причама о укусу и закону "тржишта" које треба "забавити" новим "стваралачким подухватима".

Ови манипулатори заиста мисле да су ствараоци. Своје деформисане критеријијуме уметности и лепоте ти манипулатори преносе и приказују својим тзв. делима. По Л. Волфу, један од њих каже: "Ја замишљам себе као публику. Ако сам лично задовољан (својим "делом") - ја увек мислим да ће то задовољити и публику".
(I think of myself as the audience. If it pleases me - I always think that it is going to please the audience.)

То значи да убиства, силовања, мучења, крв до колена, плитки хумор и друге сцене у глупим филмовима и емисијама које гледамо јесу одраз самог духовног хоризонта нових генерација медијских манипулатора.

 

Велике телевизијске преваре

Велики манипулатори раде у две фазе по мишљењу Л. Волфа. Прву фазу ћу назвати "паљење ватре". Другу фазу зовем разрешење. Оваква кампања није везана само за телевизију, али је телевизија најважнији и најубитачнији део медијске преваре.

Прва фаза састоји се из креирања тензије код жртве. У тој фази циљ је да се направи проблем онако како је то потребно за другу фазу. На пример емитују се програми који приказују једнострана сведочења лажних сведока о рецимо наводно лошој влади земље Икс; гласине се пласирају и потом преувеличавају о томе како се у земљи Икс муче људи и како нико не чини ништа да би сиротим људима помогао и свргао владара Батангу и у земљи Икс донео "демократију" напаћеним људима.

У фази разрешења жртви се понуди мишљење које наизглед разрешава измишљени проблем подметнут у првој фази. Тако се у овој фази наводи да је неименовани званичник Уједињених нација наводно изјавио да је оваква ситуација у земљи Икс неиздржљива и да Савет безбедности наводно планира осуду владара Батанге; наравно сасвим узгредно се спомиње да и велика и моћна држава Ипсилон оштро осуђује овакво понашање владара Батанге и захтева "поштовање људских права" у земљи Икс; неколико дана после ових вести држава Ипсилон поставља ултиматум владару Батанги да пусти "дисиденте" (у ствари терористе, убице и силоватеље) из својих затвора како би се увела "демократија"; када владар Батанга одбије овакву "демократију", држава Ипсилон повећава тензију додатним претњама. Гледаоци који прате читаву фарсу једноставно не могу а да не подрже "праведност" државе Ипсилон и просто вапе да држава Ипсилон пошаље војску на државу Икс. На крају почиње неправедни рат који је држава Ипсилон и планирала од самог почетка.

Ово се примењује за рекламе, за оправдавање ратова, или за било шта друго. Након овакве "обраде" жртва усваја понуђено мишљење као њено сопствено, и то је то.

 

Л. Волфово објашњење за негативно дејство телевизије

По мишљењу Л. Волфа, данас постоји сукоб између човека сличног оном из доба Ренесансе, и човека модерног олигархијског/фашистичког доба. Ренесансни човек верује у разум, креативност, једнакост свих људи на свету, светост људског живота, животни понос, природне законе и истину као врхунски идеал. Људи модерног олигархијског/фашистичког доба верују у власт олигархије кроз наслеђивање или светску моћ, верују у поживотињеног човека са истакнутим његовим најгорим импулсима, и променљивим законима који обуздавају оваквог човека.

Л. Волф повезује телевизију са модерним олигархијским друштвом и тако налази образложење за погубно дејство телевизије и наизглед необјашњиво укључивање најгорег примитивизма у ТВ програме. Дејство телевизије данас усмерено је на уништење Ренесансног модела човека, како би владајућа олигархија могла да подјарми становништво.

 

Погодни услови за манипулацију

У свим друштвима телевизија је најјачи манипулатор. Ипак значај телевизије је значајно увећан тамо где су услови за манипулацију погодни.

Најјачи фактор који олакшавају манипулацију (телевизијску и сваку другу) јесу дугорочни друштвени проблеми који се не решавају ("турбулентна друштва"), затим ситуације дугорочног терора, насиља, репресије, страха за сопствени живот, и коначно ситуације велике дутотрајне конфузије. У таквим околностима људи у немогућности да се позитивно адаптирају на дугорочне негативне друштвене промене беже од реалности и мењају своје вредности. Ови људи пролазе кроз регресију, инфантилност, и коначно поживотињење.

Други фактор манипулације јесте наглашени хедонизам. И овде је одрицање од (критичког) разума основа манипулације. Системи који изразито наглашавају хедонизам тј живљење само ради директног задовољења нагона без ичега осим тога, отварају врата манипулацији човеком. Хедонисти се навикавају на интелектуалну лењост потенцирајући само своје рефлексне реакције. На овај начин и они постају људи-животиње.

Људи су природно склони дружењу и друштвеном признању. Зато је комбиновање масе људи са манипулативно изазваним емотивним набојем често добитна комбинација која омогућава манипулацију људима јер се у маси људи лакше одричу сопственог разума.

Лидерство је природна појава у људском и животињском друштву. Ипак изразито лидерство (типа диктатуре или обожавања вође) у комбинацији са стварањем великог емотивног набоја везаног за лидера, погодује стварању људи-животиња. Сувише емотивним обожавањем лидера нација се у ствари одриче свог разума, и ту је манипулацији отворен пут.

Следећи фактор учвршћења манипулације може бити теоријско/религијско уверење. На пример у чланку о богаћењу нација, на много места је истакнуто да је Црква била веран пратилац и оправдавач свих највећих светских освајања, иако су свештеници знали да су освајања била праћена ужасним зверствима човека над човеком, као на пример шпански конквистадори у Јужној Америци. Теоријска или религијска потпора је увек потребна чак и при поживотињењу јер људи-животиње ипак имају задржан танак слој интелектуалне потребе и такви кави су они ипак траже бар неко теоретско оправдање свог понашања.

Иако је религија данас више или мање потребна сваком друштву, у оним друштвима у којима су људи масовно поживотињени такође се увек креира некаква теорија или религија која треба да пружи потпору и таквим људима за њихов живот. Постоје нека мишљења да у вези са глобализмом данашњице, негирање класичне Цркве уз појаву секти и сатанизма представља то ново религијско уверење које треба да замени стара верска учења која су упркос својим мањкавостима ипак захтевала да човек буде одговоран према својим ближњима. За разлику од старих веровања нове вере или секте признају само лидерство или хедонизам, тј поживотињење.

Као фактор манипулације треба истакнути и језик симбола. Речи и слике као симболи ефективно се користе да учврсте манипулацију. Манипулаторске речи служе да кроз јавне наступе, новинске чланке, телевизијске емисије и слично буду знак препознавања "исправних" чланова заједнице и учврсте деформисане системе. Постојеће речи добијају нова значења, са циљем да служе за етикетирање оног што је забрањено или оног што је дозвољено. У овакве речи се не сумња, ове речи су као бау-бау речи за децу.

На пример данашња употреба речи "демократија" у глобалистичким системима намењена је да затвори уста свакоме ко је против глобализма, упркос томе што је глобализам суштински супротан од демократије јер је заснован на олигархијској и диктаторској власти. Слично се може рећи за речи "етничко чишћење", "права мањина", и многе друге глобалистичке поштапалице. Ове речи се скоро никад не користе у њиховом правом значењу. У социјалистичким друштвима постојао је појам "радници, сељаци и поштена интелигенција" којим се означавао "исправан" део друштва. Сва тоталитарна друштва увек инсистирају и банализују свој језик симбола, па то исто чини и глобализам данашњице.

За људе-животиње садашњи тренутак постаје важнији од било чега другог, они се рефлексно одлучују, слично као што то чини права животиња. Они инстиктивно теже да се уклопе у своје окружење како би били сигурнији. Ова појава је у нацистичким логорима била примећена кроз појаве сличности понашања логораша са њиховим СС стражарима.

Одричући се разума људи-животиње постају далеко отворенији за сваку врсту манипулације, а телевизија је тренутно најјачи манипулатор на свету и на све гледаоце делује изузетно снажно.

 

Телевизија као идиотизам
или
телевизија као блесиметар

Аутор овог чланка не саветује вам да искључите телевизију - то би било као кад се наркоману каже "немој да узимаш дрогу". Али сада сваки пут кад укључите телевизор, сетите се овог чланка и анализирајте телевизијске емисије; осмотрите однос рекламе и информације; размотрите дејство и ограниченост дневника, интервјуа, филма, музике и осталих садржаја телевизије у светлу овог чланка. Чините ово са пажњом све више и постепено смањујте гледање телевизије узимајући у обзир количину глупости и манипулације коју сваки пут избегнете када НЕ укључите телевизор.

Друга ствар која се може саветовати за одвикавање од телевизије јесте да се телевизијске активности замењују реалним активностима. И коначно дружење и бројни хобији су једно од најјачих оружја против телевизијске зависности.

У сваком случају, требаће нам доста времена да смањимо утицај телевизије. Телевизија јесте врста дроге али је њен утицај подмуклији од свих постојећих.

Литература:

www.alternativescentral.com/turnoffyourtelevision-part1.htm - L. Volf

9.7.2005.