Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Рекреација / Зашто само наивни вежбају бодибилдинг

Зашто само наивни вежбају бодибилдинг

У овом чланку приказани су разлози због којих бодибилдинг ни у ком случају не би требало да се приктикује као главна рекреативна дисциплина током дужег временског периода.

 

Прва мана бодибилдинга: једностраност

Чак и када вежба континуирано и без опасних додатака у исхрани, бодибилдери упадају у грешку једностраног вежбања. Бодибилдинг се традицинално посматрано састоји од серија једнодимензионих покрета којим се посебно увежбава једна мишићна група. Чак и вежбе које увежбавају више мишићних група су опет са израженим дејством на само једну групу мишића, и вежбају се углавном само у једној равни.

Резултат класичног бодибилдинга је озбиљно заостајање бројних мањих и помоћних мишића за главним мишићним групама. Оваква појава узрокује следеће проблеме:

  • постепено се успорава могућност савладавања већих тежина на тренингу;
  • на тренингу се повећава уместо да се смањује вероватноћа појаве озбиљних повређивања;
  • повећава се могућност озбиљних повређивања у спорту или обичној ситуацији у животу;
  • велики дебаланс мишића, тетива и лигамената;
  • дебаланс у изгледу;
  • спортиста који користи бодибилдинг често открива да након неког почетног периода уопште не примећује даљи позитиван утицај билдовања на свој циљни спорт;
  • у обичним ситуацијама у животу бодибилдер са чуђењем открива да упркос великој снази коју има у појединим покретима, у разним случајевима дизања или ношења осећа врло малу снагу и малу способност.

У свим овим случајевима реч је једнодимензионалној природи класичног оптеретног тренинга.

Мишљења о овом проблему су подељена код стручњака. Као решење помињу се:

  • слободно дизање тегова (free weightlifting);
  • максимизирање свих углова вежбања и опсега покрета у класичном оптеретном тренингу;
  • темељне вежбе (core exercises);
  • вежбање јоге;
  • системи тренирања са великим лоптама.

 

Друга главна мана бодибилдинга: повређивање

Бодибилдинг води у повређивање због неусаглашености мишићних група. Скоро сви бодибилдери са малим изузецима имају предимензионисан горњи део тела у односу на доњи; уобичајен је мало погрбљен став због предимензионираности грудних и абдоминалних мишићних група у односу на леђну мускулатуру.

Међутим, главни проблем је што је практично немогуће изолационим вежбама појединих мишића довести у сагласност бројне мишићне групе у телу, синхронизовати сложену инервацију свих ових група и довести однос лигамената и тетива на свим мишићним групама у међусобни склад без вежби које ангажују цело тело. Класичан бодибилдинг не садржи вежбе које ангажују цело тело, па самим тим није погодан за здраво вежбање сем ако се не схвати као додатни метод у вежбању, а не као основни тренинг.

Дебаланс мишићних група не подразумева само естетски дебаланс. Он у себи укључује и скраћивање и укрућивање мишићних тетива јер не постоји довољна снага у мишићима антагонистима и њиховим тетивама. Бројност и сложеност мишића спречава да се вежбају поједини сегменти мускулатуре на прави природан и складан начин.

Нажалост, људи који вежбају у теретанама немају ни теоретске шансе да сретну компетентну особу у теретани која ће их упутити на добар пут здравља и снаге. Уместо тога добиће инструкцију како се вежба бицепс, или како се "пакују мишићи на доњем делу леђа". То је као кад би сте из неке лепе песме узели засебно појединачне речи и сортирали из по абецедном реду - песма више не би имала никаквог смисла.

 

Трећа главна мана бодибилдинга: нарцисоидност

Класична слика коју можете видети у свим теретанама је младић који заљубљено гледа у свој бицепс док ради концентрисани бицепс прегиб у седећем положају. Почетници обавезно после сваке вежбе пажљиво гледају у огледалу ефекте претходне вежбе покушавајући да нађу бар минимално увећање мишићне масе. Заљубљеници у себе скидају мајицу и полуголи ходају по сали шепурећи се својим изгледом пред другима.

Нарцисоидност је урођена људским бићима. Осећај личне лепоте је у већој или мањој мери присутан код оба пола, па је као такав сасвим нормална људска особина. Осматрање сопственог изгледа и умерено приказивање другима није дакле ништа ненормално.

Међутим проблем бодибилдинга је у претеривању у нарцисоидности, јер се читава физичка вежба коју бодибилдинг подразумева своди на првом месту на леп изглед.Сам начин извођења бодибилдинг вежби подразумева концентрацију на један мишић са циљем да он после вежбе буде већи. На овај начин визуелна компонента вежбања скоро увек постаје примарна код вежбача. Вежбање физичке способности, дакле пре свега снаге, силе, брзине, издржљивости и еластичности постаје СЕКУНДАРНО а у неким случајевима чак и неважно за вежбача. Овакво схватање вежбања води у погрешну мотивацију, смањује здравље а понекад одводи људе и на странпутицу употребе стероида.

 

Четврти проблем бодибилдинга: мотивација

Бодибилдинг је суштински нарцисоидно усмерен на сопствено тело. Билдер након неколико година све више почиње да се досађује јер је напредак мали или не постоји, па он губи мотивацију да и даље ради бесконачно једне исте или сличне вежбе. Током година ефекат дневног вежбања може све мање да се примети јер је билдер добио сталну форму. Укратко, билдер рекреативац улази у неизбежну мотивациону кризу и зато напушта ову своју активност.

Физичка култура подразумева бављење физичким рекреативним активностима целог свог живота. За разлику од спортског образовања, рано образовање у физичкој култури се данас у свету не спроводи и није уведено у школске системе. Неопходно је за овакву трајну животну активност пронаћи много јаче мотивационе снаге него што су то уобичајени спортски тј глобалистички мамци као што су велики новац или слава.

Мотивација за оптеретно вежбање је сувише специфична и значајна да би могла да стане у тренутни чланак и њено објашњење имате у посебном чланку ове серије. Ипак, из неког личног искуства могу да кажем да само продубљивање знања из физичке културе може да значајно унапреди мотивационе снаге да се бавите одређеном физичком рекреацијом. Свест о томе да је реч о трајној активности која је део вашег живота из суштинских а не козметичких разлога вероватно је основа физичке рекреације као трајног животног опредељења, као прање зуба четкицом после оброка.

 

Пета мана бодибилдинга: маса и гојазност

Билдер снабдевен мизерним знањима, погрешним претпоставкама и огромном количином сујете вежба пред огледалом. Док гледа како из месеца у месец расту његови грудни мишићи и бицепси, билдер се све више диви себи, свом напору и својој нараслој снази.

Временом, међутим, погрешно вежбање неминовно води престанку вежбања или све већим паузама у тренирању. Поједине прехладе, обавезе или једноставно засићење проређују билдерске тренинге. Наравно апетит остаје исти. Тако билдер неосетно постаје једноставно гојазна особа која је некада вежбала.

Огромна маса је један од највећих непријатеља вежбача. Билдер не размишља о томе да ће се годинама структура његових тренинга мењати, а маса ће остати као тежак баласт који ће упропастити његово вежбање и здравље у другом делу живота када се ниво метаболизма смањи, а обавезе, засићење или други фактори доведу до пада вежбања.

 

Улога модерног тренера у бодибилдингу и шире од тога

Да ли познајете било који спортски клуб било где у свету који својим спортистима обезбеђује бар један сат недељно упознавања са вежбама које ће радити током следеће недеље и разлозима за баш такав начин вежбања? Да ли сте игде чули за фитнес инструктора који редовно разјасни суштину вежби које следе?

Ако је ваш одговор на горња питања НЕ, онда сте упознати са стањем такозваног спорта код нас и у свету. Дакле - у праву сте, ни један тренер нигде не даје објашњења за свој текући рад.

Разлози сакривања заснованости вежбе су врло бројни. Скоро у свим случајевима реч је о великом незнању, сакривању информација из разноразних разлога, незаинтересованости и непознавању суштине физичке културе и њеног значаја, као и материјалистички аспект бављења тренерским послом. Сви тренери који имају некакво образовање васпитани су у духу спорта, дакле глобалистичке визије човека-роба или човека-робе. Циљ је искористити, исцедити спортисту као лимун.

У глобалистичком свету све је роба подложна глобалној употреби без ограничења сем количине капитала. Ако одемо за моменат изван бодибилдинга, видећемо фантастично скупе трансфере играча, где се на великој светској сточној пијаци продаје спортска "стока".

 

Бодибилдинг и реклама, реклама, реклама

Тешко је наћи једног бодибилдера који није преварен неком рекламном поруком. Људи упорно купују свакојаке додатке од рукавица до саплемената и помоћних справа. Разлог за куповину или за неки режим вежбања и живљења су врло често телевизијске рекламе, бодибилдерска литература, свакојаки "стручњаци" и слично. Ова појава је типичан пример да неки људи схватају друге људе као "овце за шишање", и то им очито успева.

Бежите даље од разних Џое Вајдера и њему сличних пропагатора "здравог живота" иза којих стоје читаве империје саздане од фабрика саплемената којима ћете "обогатити" свој живот. У литератури која потиче од таквих људи наћи ћете инстант рецепте за вежбање чија сврха објављивања није да ви здравије живите него да њихови аутори зараде што боље на вама и вашем незнању. Зато ћете уз поглавље о вежбању добити и поглавље о саплементима који су наводно обавезни ако желите да уђете у "више сфере бодибилдинга". Такође ћете наћи гомилу вежби које су набацане без реда или постављене по мишићним групама које наводно треба развити да би сте били пожељни, складни, здрави.

И тако, 99,99% свих бодибилдерских реклама су превара. Такође, бодибилдерске књиге могу бити добре или лоше, али нема таквих књига које ће проживети искуство уместо вас. Морате сами експериментисати, читати, грешити, и експериментисати поново. Сваки тренинг је ново незаборавно искуство.

 

Како (сви?) врхунски билдери-такмичари постижу свој изглед

На такмичењима бодибилдера видимо врхунске такмичаре који по некима изгледају можда и лепо. На њима се сваки мишић оцртава прецизно, струк је невероватно танак а груди огромне, сваки мишић стомака је видљив. Проценат телесних масноћа код оваквих монструма је само један или два процента изнад апсолутног минимума за одржање живота. Ови људи се играју са својим животима а да публика то уопште и не зна. Врхунски билдери који преживе неретко имају врло тешке последице које се статистички не испитују нити се јавно објављују у медијима.

Бодибилдери раде цикличне промене свог метаболизма, које се тако подешавају да билдер на самом такмичењу има најбољи могући изглед и најбољи компромис између величине и дефиниције мишића. Да би ово постигли многи билдери прибегавају свим средствима, без обзира да ли су ова средства дозвољена или не.

У суштини чак и билдери који не користе дроге-саплементе циклично обарају свој проценат масног ткива до близу апсолутног минимума. Овакав поступак није природан, јер се у највећем броју случајева проценат масти не може неограничено држати на тако ниском нивоу без штете по здравље. Осим тога, овакав ниво масти је изузетно тешко одржавати. Зато бодибилдери ван сезоне или само дан после такмичења могу имати потпуно другачији изглед, што само говори у прилог томе колико је овај поступак неприродан а тиме и штетан по здравље. Није ми познато да ли постоји бар једно истраживање о томе колико циклично спуштање телесних масти до апсолутног минимума може да утиче на људски организам чак и при најприроднијем вежбању и исхрани без дрога-саплемената и других нездравих средстава.

Наравно у глобалистичком свету такмичења појам дозвољеног је врло релативан. Заправо генерално у свим спортским такмичењима тешко да постоје два која имају тачно иста правила и тачно исте процедуре провере наркотика у телу спортисте. Многа такмичења су под покровитељством људи сумњиве репутације који не спроводе мере тестирања како би њихови фаворити сигурно побеђивали. Ето тако то раде "одликаши"...

 

Да ли вежбе доносе бодибилдерски витак струк и "плочице"

Занимљиво да има много људи који се убијају од вежбања да би имали изражене мишиће абдомена. Овај украс је како изгледа одувек привлачио велику пажњу оба пола и говорио о виталности и младости његовог поседника.

Зато нису ретки случајеви бесомучног вежбања овог дела тела са циљем да се коначно виде чувених 6 плочица. Има људи који ураде на хиљаде стомачних прегиба и разних других "гладијаторских" вежби како би се домогли оваквог изгледа, али скоро сви аматерски покушаји завршавају безуспешно.

Заправо ни једна стомачна вежба не може вам донети плочице на стомаку, осим... Осим у случају да сте на неки начин уклонили сало са стомака! Опет, уклањање сала са стомака није могуће, осим... Осим у случају да сте предузели специјалну дијету која не може да отклони сало са стомака, осим... Осим у случају да сте специјалном дијетом сачекали да се ово сало отклони у моменту када тело то само одлучи!

За просечног човека добијање плочица на стомаку је врло, врло тешко. Заправо маст се у људском телу пакује редоследом који је добрим делом генетски утрврђен. Тако је у ствари немогуће уперити прстом у део тела који желите и рећи: "Хоћу да овде сало нестане!" Напротив, тело одређује одакле ће скинути сало у датом моменту. На вама је стога, да вођењем исправне рестриктивне дијете омогућите да тело дође у негативан калоријски баланс (мањак калорија у односу на укупни дневни утрошак) и уз комбинацију општих балансираних вежби за цело тело сачекате да ваше тешко грађене плочице "испливају" из мора сала у које сте га потопили својим (ранијим) незнањем и (некадашњом) небригом за сопствено здравље. Е па, срећно!

 

Бодибилдинг је сувише упрошћен - здравље није једноставно

Као што се може видети из овог и претходног чланака, оптеретни тренинг је далеко од бодибилдерске једноставности и простог вежбања типа "почињем од понедељка". Велики број аматера који се простодушно бави овом врстом тренинга и искусни вежбачи чак и не наслућују крупне грешке које праве и последице које неизоставно следе из наивног вежбања. Непостојање довољно стручног спортског кадра у Србији и огроман недостатак правилног физичког образовања, недовољна оријентација младих људи на здрав начин вежбања и живота, непостојање добрих материјалних и других услова за физичку културу, штеточинска глобализација спорта на локалном и светском нивоу, потпуно неразликовање спорта од физичке културе, само су неки од разлога који правилно и здраво оптеретно вежбање чини скоро недоступним обичном човеку. На жалост, иста констатација важи и за физичку културу у целини.

Да би сте међутим у хаосу свакодневице постигли оне ефекте које желите у области личне физичке културе, пре свега је потребно да прибавите најозбиљнију спортску и медицинску литературу, треба да имате много интересовања и жеље да учите, да сте спремни да пажљиво и студиозно пробате и експериментишете, па тек онда можете очекивати полагане помаке у правом смеру.

Дакле, исправно овладавање физичком рекреативном или спортском активношћу далеко је од једноставног. Овај чланак у свом наслову помиње и предрасуде према бодибилдерима - ове предрасуде би из свих разлога поменутих у чланку требале да буду замењене знатним поштовањем према бодибилдерима узимајући у обзир које проблеме, тешкоће и замке билдери морају проћи у свом вежбању. У сваком случају наивно осуђивање оптеретног вежбања стоји раме уз раме са наивним вежбањем јер је и једно и друго штетно и - глупаво.

1.12.2004.

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима:
Europe, Belgrade