Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Рекреација / Суштина рекреације и оштро разликовање од глобалистичког спорта

Суштина рекреације и оштро разликовање од глобалистичког спорта

Најважнији почетак сваког рекреативца нису поједине вежбе, нити методе. Најважнија лекција за сваког рекреативца је разумевање колико су спортски циљеви погрешни а њихови рекламери прорачунати шпекуланти. Када рекреативац ово разуме, имаће почетак здраве основе за све касније активности у вежбању. Без овог разумевања немогуће је имати образованог рекреативца који може да организује сопствени тренинг, јер човек данашњице црпи рекреативна искуства из врло погрешног извора: спорта.

Лажни циљеви спорта

Изникао из капиталистичког миљеа, спорт је дуго био представљен као нека спасоносна интернационална метода наводног зближавања људи. Данас када се тимови надмећу, они ту нису да би се упознали или забавили. Тимови играју нападачки и сурово такмичарски, неки се дрогирају да би постигли боље резултате, а сви и увек играју само да добију премије, боље место на табели, дакле - новац.

Једна од типичних лажи спорта јесте да он поспешује здравље. Какво је здравље врхунских спортиста најбоље одражава њихов болнички картон, у коме има свега од свих врста ломова, преко инфаркта, рађања дефектне деце, отказа разних делова тела, па до смрти.

Неки од интервјуисаних врхунских спортиста изјављују да по њиховом мишљењу у врхунском спорту нама шта да траже они који не узимају дрогу. На питање колико врхунских спортиста узима дрогу, процене су различите, али мишљења полазе од 80% навише. Да ли су врхунски спортисти постали највише плаћени наркомани?

Спортски заступуници понекад заиста износе невероватне тврдње да се деца данас склањају са улице тако што се баве спортом. Уместо да државе решавају проблем  да се деца уопште нађу на удару улице без адекватног васпитања и школовања, проблем уличарског васпитавања се сматра нормалним, а наводно ће профитерски спорт да реши проблем деце остављене без родитељске и друштвене бриге, надзора и васпитања! У исто време глобалисти покрећу лицемерне приче о потреби да се забрани дечији рад. А та иста деца се у добу испод пунолетства навелико користе у многим спортским клубовима што се јавно како изгледа и не сматра дечијим радом.

 

Циљеви рекреативног вежбања и разликовање од спорта

Спортски уџбеници само понекад и врло маргинално разматрају рекреативно вежбање. Ова глобалистичка средства обуке сматрају да је спорт врхунски домет а рекреативно вежбање само констатују као појаву и дају савете да рекреативци "пазе на повреде"!

Разлог за овакво понашање је профитне природе: глобалисти желе да утерају рекреативне вежбаче у тор као овце и тамо их - ошишају. Циљ је имати послушне купце глобалистичке спортске опреме и других услуга, и тако напунити новцем џепове глобалистичких спортских газда, великих мултинационалних компанија.

Шта су циљеви спорта:

  1. Једини циљ спорта је зарада, зарада, зарада и само зарада. Спорт је економска делатност у којој се профит остварује туђим или сопственим физичким надметањем.

    Спортски тренер Жељко Матаја наводи врло искрено своје мишљење о спорту: "Спорт и телесне активности нису никада ни биле у функцији здравља"...."Ријеч је о томе да данас поуздано знамо да се спортом не постиже никакво здравље". Треба ли икоме јаснија поука од ове?

За разлику од капиталистичког спорта, шта су циљеви хумане рекреације:

  1. врховни циљ рекреације је заштита, развој, напредовање и одржање здравља  вежбача кроз добру кондицију и физичку способност.
  2. уприличити физичке способности вежбача да превазилазе већину физичких захтева уобичајеног живота (рецимо рад на плацу, ношење кофера, дизање и утовар робе и слично).
  3. подићи имуни систем вежбача на виши ниво.
  4. подизање нивоа функционалности свих телесних компоненти организма: коштано-мишићног система, кардиоваскуларног система, нервног система , ендокриног и других система.
  5. складан развој свих телесних функција организма.
  6. регулисати процес старења да и у позним годинама човек има достојан начин живота без болова и са практично адекватним физичким способностима.
  7. решавање-умањење генетичких ограничења и обољења (слабо развијене групе мишића, склоност болестима или неким недостацима, већ испољени недостаци било које врсте или постојеће болести).
  8. бољи склад духовног и телесног; развој телесног подстиче - подупире развој духовног. Није наодмет смишљена добра стара изрека: У здравом телу здрав и дух. Боље расположење, здрава увереност у сопствeне могућности природна су последица бављења рекреативном вежбањем.

Важно је разумети да је глобалистички спорт потпуно супротан свим горе наведеним хуманим принципима рекреације и потпуно неоправдано покушава да присвоји рекреативне вредности иако са њима нема никакве везе.

 

Поразно деловање на децу

На часовима физичког васпитања деца се не упућују у методе рекреативног вежбања, већ се кроз игру ужурбано припремају за спорт и надметање. Већ тада, многа деца која могу да имају правилан телесни развој, суочена са боље развијеним вршњацима разочарају се у сопствене физичке могућности.

Деца врло добро примећују разлику између сопствене физичке способности на часу физичког васпитања и физичке способности високо рангиране деце на спортском пољу.

Осетљивија деца, убачена у такмичарске игре у којима губе од развијенијих вршњака у трчању, у кошарци, у фудбалу и другим вежбама такмичења-упоређивања, развијају трајно одвратност према физичком вежбању и користе сваку прилику да избегну било какво физичко вежбање. Деца често осећају ову разлику у физичким постигнућима као непремостиву и врло трауматичну, јер је доживљавају као осећај ниже вредности с којим се не могу изборити. Спортски резултати њихових развијенијих другова им изгледају недостижни а они се осећају понижено на сваком часу физичког васпитања.

Тако ће ово лоше искуство у детињству трајно определити велики део популације за избегавање физичке рекреације и тако деградирати квалитет њихових живота.

 

Решење је као и обично једноставно

Глобалистички спорт има као свој модел спортски клуб у коме се одвијају све новчане активности. Организован због новца и око новца, спортски глобалистички клуб је мека за релативно мали број људи који економски профитирају из његовог деловања. Клуб је увезан са медијима и публиком, која се мами спортским спектаклима у стилу старог Рима: "Хлеба и игара". У спорту није битно, како они кажу, победити. У спорту је битно - зарадити.

Решење ове спортске глобалистичке клоаке је једноставно: умањење свих спортских активности и претварање скоро свих спортских институција у рекреативне клубове намењене здрављу и бољитку становништва, а не малих група профи спортиста. Тако би смо уместо клуба кога рецимо представља 11 играча и пратеће особље које врти огроман новац, добили клуб који омогућава давање рекреативних услуга широком слоју становништва по врло приступачним условима. Професионални спорт би остао сведен само на појединачне клубове највишег нивоа за оне који су истински најбољи и који желе да буду професионалци и део публике који буде преостао да их гледа.

Уместо глобалистичких џепова, рекреативни клубови би испуњавали потребе становништва. Био би запослен огроман број спортских радника који би у таквим условима сви имали посао и одличне плате, јер би за њиховим радом била велика потреба. Не треба ни рећи колико би овакав преокрет донео бољи живот становништву, значајно растерећење здравства и социјалних фондова. Уклањање спортског глобалистичког легла било би огромно растерећење сваког цивилизованог друштва.

Литература:
Увод у спортски тренинг, Спортска трибина, 1986, Жељко Матаја

25.12.2011

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима:
Europe, Belgrade